U DVA DILA

U zatonu duge obale
bor dršće od strava, spriječava eroziju kopna, broji šijune
i čuva što se sačuvati da,
unakrsni vitrovi okomili se na barku
u vijoru, na dva dila su je raspolovili
na izgaženom žalu
trudni madiri strše
gungula ih sili na svoje uvjete, prazni ambari
nevoji se vesele, išćašena je paluba
konopi su molali
otpravili su sidro, liberali se muke
jarbol je pogibeljno oduzet
neutješna je pokaporta
igla kompasa ne dangubi, kraju se vuče
uzburkano more uzelo je maha
ozdol kurenti gaču, jugo je

Gorljiv vrtlog bisere siše, meso i školjka nestaju
otimanje za vesla traje; ukočenila su se, impjatana
pritišću kosti sinjega mora, cvokotaju vilice
bez takta, bez znaka od pučanstva, kormilo je bez kursa.
Krvavi mjesec pokazuje zube,
manevrima bataljona otvara vatru
bljesne svitlo, dokrajči tamu noći, viru sameje u papar
bez korađa da će bit pronađena
iz oba krila deštrigana čahura
u svojoj žilavosti ugleda brodsku stravu
frontovska neuroza
sklopi joj oči, u zagrljaju izdahnu barka
zubato sunce novoga dana
ugrije zidinu i kosti
istira ribara iz stare kuće, bose noge jubile su stinu

Prezirno odbijan i brijan od vitra
poziv na predaju ne čuje
potan i pun ufanja, dežgraciju je tira, sumju od neznanoga
jidan nije bija, barka ga čeka
u mrklu noć još tetura moren
opipa guču, veže punat, zagrli fameju i kolino
zaišće jubav sužnja života, zaišće spasenje
suzu proguca jedna od brazda
ispod plavog mu oka
ruka poleti na otvorena prsa
duša se zgrije, žuljevi mora nađu mista
tamo do vika počiva barka

Marija Franičević-Jeličić
Odraz Duše ©2009