S TOBON

Lipo mi je s tobon biti
što god rečen sve razumiš
draže mi je slušat tebe
boje nego sebe samu falso dizat
inkarat me zaštitija, šjole nosin
puno lakše te razumin
izdurat ću grubo
lipo ću podilit
cilo jutro po kužini, svitlan što je izglancano
sama sebi neću reći
oću da izvučeš to što je u meni
kurijož si prid već znanin zidon
ko da ću te iznenadit
ne znan kako sebe smirit
ne znan kako sebe smanjit
nemaš ni Ti odgovora
za opjevani kamen sivi

Ma zašto me stina muči
koje boje ja to vidin
živi prizor nikad isti
pod pasicon odvija se

U što gledan?
život stine mene drobi jer virujen što ne vidin
mlinski kamen oko vrata ni sebi ni stini ne priznajen

Marija Franičević-Jeličić
Odraz Duše ©2009